ZBIRKA DOKAZA TUŽILAŠTVA
Šta je zbirka i šta sadrži
ZBIRKA KOJA SE RAZLIKUJE OD DRUGIH
Zbirka dokaza Tužilaštva sadrži spise koje i dalje aktivno koriste Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove (MRMKS).
Ti spisi su u isključivoj nadležnosti i pod nadzorom Tužilaštva, i oni nisu, u ovom trenutku, deo Arhive MRMKS.
Tokom više od dvadeset godina, Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR) radila su na izvođenju pred lice pravde osoba koje snose najveću odgovornost za zločine počinjene tokom ratova na Balkanu devedesetih godina XX veka i tokom genocida u Ruandi počinjenog 1994. godine.
Kako bi pribavili dokaze potrebne za izvođenje argumentacije Tužilaštva u predmetima, istražitelji MKSJ i MKSR vršili su zaplenu zvaničnih dokumenata, vojnih mapa i opreme, oružja i fotografija, kao i video i audio snimaka. Uzeli su na hiljade izjava svedoka i vršili uviđaj na stotinama masovnih grobnica i drugim mestima zločina.
Deo materijala pribavljenog tokom tih istraga je u međuvremenu uvršten u dokazne predmeta u postupcima vođenim pred MKSJ, MKSR i MRMKS, i uključen je u sudske spise tih međunarodnih sudova. Ukoliko nije označen kao poverljiv, taj materijal je već dostupan javnosti putem vebsajta MRMKS.
Međutim, značajan deo materijala koji su pribavili istražitelji MKSJ i MKSR i dalje je u isključivoj nadležnosti Tužilaštva i – zajedno s materijalom koji su pribavili istražitelji MRMKS – on predstavlja Zbirku dokaza Tužilaštva.
Zbirku dokaza Tužilaštva i dalje aktivno koristi Tužilaštvo u postupcima koji se vode pred MKSJ i MRMKS, kao i u istragama MRMKS, te stoga nije dostupna široj javnosti. Taj materijal se takođe koristi kako bi se pružila pomoć nacionalnim vlastima u predmetima koji se vode pred nacionalnim sudovima, onda kada se odobri upotreba u tu svrhu.
KONTINUITET NADZORA NAD DOKAZIMA
Izraz ‘kontinuitet nadzora nad dokazima’ (chain of custody) odnosi se na procedure koje su utvrđene kako bi se pratilo rukovanje nekim dokaznim materijalom i njegovim očuvanjem.
Postojanje dokumentovanog kontinuiteta nadzora nad dokazima obezbeđuje da se dokazi čuvaju na odgovarajući način i da se ne menjaju, kako bi sud bio siguran da dokazni materijal nije izmenjen nakon što je zaplenjen.