Žalbeno veće odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića, poništilo oslobađajuće presude za udruženi zločinački poduhvat i povećalo kazne na 15 godina zatvora

Žalbeno veće Mehanizma u sastavu sudija Graciela Gatti Santana (predsedavajuća), sudija Lee G. Muthoga, sudija Aminatta Runeni N’gum, sudija Yusuf Aksar i sudija Claudia Hoefer, danas je objavilo svoju presudu po žalbama koje su podneli g. Jovica Stanišić, g. Franko Simatović i Tužilaštvo Mehanizma (u daljnjem tekstu: tužilaštvo) na presudu u predmetu Tužilac protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića koju je Pretresno veće Mehanizma objavilo 30. juna 2021, a u pismenom obliku izdalo 6. avgusta 2021.

Žalbeno veće je odbacilo žalbe g. Stanišića i g. Simatovića na njihove osude za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja, kao i za ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje) i progon kao zločine protiv čovečnosti, počinjene u vezi sa, te nakon zauzimanja Bosanskog Šamca u Bosni i Hercegovini u aprilu 1992. Krivična odgovornost g. Stanišića i g. Simatovića bila je zasnovana na konstatacijama da su organizovali obuku, a zatim i angažovali srpske snage koje su učestvovale u zauzimanju i zločinima. Žalbeno veće je takođe odbacilo žalbe g. Stanišića i g. Simatovića na izrečene kazne od po 12 godina zatvora.

Žalbeno veće je delimično usvojilo žalbu tužilaštva time što je konstatovalo da je Pretresno veće pogrešilo kad nije g. Stanišića i g. Simatovića osudilo po modalitetu odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat. Pretresno veće je zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat i da mu je zajednički zločinački cilj bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrba iz velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine putem počinjenja ubistva, deportacije, nehumanih dela (prisilno premeštanje) i progona, kako se tereti u optužnici. Pretresno veće je takođe konstatovalo da su g. Stanišić i g. Simatović doprineli  zajedničkom zločinačkom cilju u vezi sa zločinima u Bosanskom Šamcu, ali ih je oslobodilo odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat na osnovu toga da nije dokazano da je neko od njih dvojice posedovao zajedničku nameru da se ostvari zajednički zločinački cilj.

Žalbeno veće je utvrdilo da je Pretresno veće pogrešilo u oceni drugih doprinosa g. Stanišića i g. Simatovića zajedničkom zločinačkom cilju. Žalbeno veće je takođe konstatovalo da su oni posedovali zajedničku nameru da ostvare zajednički zločinački cilj. Shodno tome, Žalbeno veće je utvrdilo da su g. Stanišić i g. Simatović odgovorni kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su razne srpske snage počinile 1992. u Bosni i Hercegovini, u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu, i za zločine počinjene 1995. u Trnovu i Sanskom Mostu. Takođe su proglašeni odgovornim za ubistvo počinjeno u Daljskoj Planini u Hrvatskoj u junu 1992. Žalbeno veće je povećalo kazne izrečene g. Stanišiću i g. Simatoviću na 15 godina zatvora. Žalbeno veće je odbacilo preostali deo žalbe tužilaštva.

Predsedavajući sudija je konstatovala da izricanje ove presude predstavlja ključnu tačku u mandatu Mehanizma da nastavi da vrši stvarnu, vremensku i personalnu nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljnjem tekstu: MKSJ) koji je zatvoren 2017. godine. Ovo je poslednja žalbena presuda o primarnim krivičnim delima iz predmeta započetih pred MKSJ.